ВЕСТИ
16.6.2026.
Просторни план Крушевца дозвољава градњу по њивама, шумама и обалама
Нова планска пракса пружила је менторску и стручну подршку неформалној групи грађана из Крушевца у анализи Нацрта измена и допуна Просторног плана града Крушевца и Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину, који су се налазили на јавном увиду. Менторски рад одржан је 16. јуна 2026. године, уз накнадну подршку у формулисању примедби.
Грађани су се за подршку обратили због нетранспарентности поступка израде плана, значајног проширења грађевинског подручја, нарочито у руралним насељима, и измена правила грађења које могу да наруше традиционалну структуру села, пољопривредно и шумско земљиште и амбијенталне вредности простора.
Прва тачка анализе било је проширење грађевинског подручја. План повећање грађевинског земљишта од два процента територије описује као незнатно, али два процента овде значи 1.700 хектара, сконцентрисаних управо око постојећих села и засеока, на рачун пољопривредног и шумског земљишта.
План при томе наводи да је грађевинско земљиште одређено на основу евалуације простора по прецизним критеријумима. У примедбама је зато затражено да се приложи оно на основу чега је то урађено: катастар бонитета пољопривредног земљишта, анализа демографских трендова, карта расположивог простора са критеријумима погодности, катастар и процена капацитета постојеће инфраструктуре, анализа потреба постојећих становника и вредновање утицаја грађевинских подручја насеља на околину. Уколико те анализе не постоје, онда није тачна ни изјава коју су одговорни планери и урбанисти потписали својом лиценцом.
Најтежи део анализе односи се на правила грађења ван грађевинског земљишта. План на пољопривредном земљишту дозвољава објекте за рурално становање од 200 квадратних метара, куће за одмор од 60 квадрата и комплексе намењене сеоском туризму, на шумском земљишту смештајне објекте до 200 квадрата и спратности П+1+Пк са пратећим објектима до 100 квадрата, а у приобалном и водном земљишту туристичке и угоститељске објекте до 250 квадрата, са саобраћајним приступом и инфраструктурним прикључцима. Све то уз сагласност надлежног министарства.
Таква правила су противзаконита. Закон о пољопривредном земљишту, Закон о шумама и Закон о планирању и изградњи ове објекте везују за грађевинско земљиште, а Закон о шумама у шумама дозвољава само објекте у складу са плановима газдовања шумама. Најважније, по закону се гради на основу плана, а сагласност или мишљење министарства не могу да замене планску одлуку. Правила овог типа унапред озакоњују градњу која би иначе била бесправна.
У руралним насељима су повећани и урбанистички параметри, са индексом заузетости од 40 и 50 процената и укинутим индексом изграђености, без урбанистичке анализе која би ту промену образложила. Без процене укупних капацитета изградње нема основа ни за процену потреба ни за процену оптерећења инфраструктуре, а компатибилне намене су формулисане тако да у зонама руралног становања омогућавају производне објекте и складишта.
Посебан сегмент рада био је Извештај о стратешкој процени утицаја. Као варијанта без усвајања измена плана ту се не описује стање са важећим основним Просторним планом Крушевца. Описују се дивља градња, дивље депоније, испуштање непречишћених отпадних вода и непостојање урбанистичких правила, иако основни план постоји и важи, заједно са донетим просторним плановима подручја посебне намене и урбанистичким плановима. Уз то нема оцене квалитета површинских и подземних вода, нису утврђене кључне ерозионе зоне, нити је процењено како ширење грађевинског земљишта утиче на деградацију земљишта.
У примедбама је затражено да се као варијантна решења упореде основни план и његове измене, са свим параметрима и капацитетима изградње који се мењају, укључујући промену порозности тла услед повећања индекса заузетости и промену оптерећења инфраструктуре услед повећања капацитета изградње.
Резултат менторског рада је свеобухватан и стручно образложен сет примедби на нацрт плана и на Извештај о стратешкој процени, са јасно раздвојеним планским, правним и еколошким аргументима. Учесници су ојачали капацитете да планску документацију читају кроз повезивање закона, планских параметара и инфраструктурних ограничења, и да своје неслагање преведу у примедбе које обрађивач плана мора формално да размотри.
Случај Крушевца показује како изгледа планирање у коме се заштита ресурса наводи у циљевима, а у правилима се отвара простор за градњу по њивама, шумама и обалама. Стратешка процена која алтернативу плану пронађе у наговештају пропасти тај план не оцењује, она га брани.


