ВЕСТИ

26.6.2026.

Урбанистички пројекат не може да замени плански основ за рудник Чукару Пеки

Урбанистички пројекат не може да замени плански основ за рудник Чукару Пеки

Нова планска пракса пружила је менторску и стручну подршку организацији Platform for Social Development and Innovation CORE из Београда у анализи планског основа за потенцијално проширење рудника Чукару Пеки код Бора. Менторски рад одржан је 26. јуна 2026. године, уз накнадну подршку.


Повод је израда урбанистичког пројекта за нову флотацију на подручју рудника. Питање које је организација поставила било је да ли тако велики рударски захват може да се спроводи урбанистичким пројектом и шта о томе каже важећи Просторни план подручја посебне намене.


Менторски рад је зато почео од основа. Урбанистички пројекат је по Закону о планирању и изградњи урбанистичко-технички документ за спровођење планских докумената. То значи да се израђује само за просторе за које је план донет и само за оне зоне за које је тим планом предвиђено спровођење непосредном применом правила уређења и грађења. Његова сврха је детаљнија урбанистичко-архитектонска разрада локације, провера и потврда решења пре издавања локацијских услова. Од просторних планова, урбанистичким пројектом могу да се спроводе само они који по закону имају могућност непосредне примене правила грађења, дакле просторни планови подручја посебне намене и просторни планови јединица локалне самоуправе.


Кључно је, међутим, шта о овом подручју каже сам Просторни план подручја посебне намене за рудник Чукару Пеки. За зону потенцијалног развоја рударског подручја, у којој се налази добар део ове локације, план експлицитно прописује израду планског документа. Општа правила уређења и грађења у тој зони нису предвиђена за директну примену, осим у области уређења пољопривредног и шумског земљишта и изградње пољопривредних објеката и објеката за становање и одмор, и садрже смернице за израду планова детаљне регулације. На простору резервисаном за рударске активности у постпланском периоду могу да се граде појединачни рударски објекти пратеће намене, интерна инфраструктура, магацини, складишта, депоније и сервиси, док је флотација истим планом дефинисана као претежна рударска активност. За насеље Слатина предвиђена је израда плана детаљне регулације са стратешком проценом утицаја, а измене и допуне самог просторног плана покреће Влада на предлог надлежног министарства.


У информацији о локацији, која је у урбанистичком пројекту наведена као плански основ, позива се на став 1 и став 3 члана 60 Закона о планирању и изградњи. Став 2, који дозвољава израду урбанистичког пројекта за објекте јавне намене ради утврђивања јавног интереса без измене планског документа, није наведен, иако се управо на њему заснива цела конструкција. Експлоатација минералних сировина сматра се делатношћу од јавног интереса, па се тим путем и велики рударски комплекс представља као предмет урбанистичког пројекта.


Анализа је зато издвојила и питање шта се тим путем заобилази. Просторни план подручја посебне намене за подручје са могућношћу експлоатације минералних сировина по правилнику мора да обухвати површинске копове, депоније јаловине, објекте за припрему и прераду, транспортне системе, постројења за технолошку и отпадну воду и зону непосредног утицаја на околину, као и утврђивање намене рударске активности за делове насеља у зонама неповољних утицаја, ради утврђивања јавног интереса, експропријације и пресељења становништва. Такав план садржи и усклађивање просторних, економских, социјалних, технолошких и еколошких критеријума, начин смањења заузимања пољопривредног земљишта, начин измештања насеља, саобраћајница, водотока и техничке инфраструктуре, имовинско-правне аспекте пресељења и рекултивацију деградираних површина по престанку рударских радова.


Исти просторни план, у делу о утицају пројекта на суседна насеља, предвиђа и План укључивања заинтересованих страна, израђен по стандардима међународних финансијских корпорација, са двосмерном комуникацијом, консултацијама са осетљивим групама и жалбеним механизмом доступним свима на које пројекат утиче. Израдом урбанистичког пројекта и то се заобилази.


Резултат менторског рада је аргументована правна и планска позиција организације: за проширење рударских активности на овом подручју неопходан је плански документ, план детаљне регулације или измене и допуне просторног плана подручја посебне намене. Урбанистички пројекат за то није довољан основ. Учесници су добили прецизно образложење разлике између планског документа и урбанистичко-техничког документа за његово спровођење, као и преглед конкретних одредби на које могу да се позову у даљем поступку.


Критичка поента је шира од једног пројекта. Када се инструмент за разраду локације употреби за одлуку о намени великог подручја, из поступка излази све оно због чега просторни план уопште постоји: процена утицаја на насеља, воде, земљиште и становништво, питање пресељења и накнаде, рекултивација и обавеза консултација са онима на које пројекат утиче. Остаје цртеж локације и сагласност која се издаје брзо, а последице остају људима који живе у близини.